Skip to main content

Something better

Živ se čovek na sve navikne. Jašta. I ostale rakije mučenice, tako mene moje mudrije ja zvekne po tintarici i potseti me da je svaka navika posledica naših izbora.  Nekad dobrih nekad manje. Svi imamo mogućnost izbora na šta se želimo navići a kojoj ćemo navici predići. Izbori nisu uvek laki, a ako se ja pitam nije lako ni isprobavati svoj prag trpeljivosti. Moj izbor je uvek nekeko više da se navikavam na lepše stvari, srećnije trenutke, bolje ljude. Nekako uvek izvadim taj kamenčić iz cipele koji me žulja. Kamenčiću nije mesto u mojoj cipeli, ni lošim navikama u mom životu.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Nije to moj cirkus i nisu to moji majmuni

I ne dozvolite da Vas zbune. Ne morate Vi ništa i niste Vi nikome ništa dužni. Ne igrajte nametnute uloge u tuđem cirkusu, slobodno presecite svaku pupčanu vrpcu. Ne brinite se Vi što se Oni tako brinu. Poštedite sebe dobronamernih i požrtvovanih. Rakiju mučenicu svako sam sebi ume da natoči za to Vam nije potrebno Veće Dobronamernih. A spasite se i od onih "nećemoći", "nećešuspeti", njih posebno treba izbeći. A napokon jedino ste sebi to dužni. I sve je to uredu, ne brinite neki ljudi prosto zaslužuju vaše nikada neposlato pismo, i ne zato što su toliko divni već zato što ste jedino sebi dužni da razvežete tu omču od neizrečenih stvari  koja vas sve više zateže...
Post a Comment
Read more

Konfekcijski brojevi

Do nedavno sam mislila da znam kako treba da izgleda prava ljubav. Sada znam da ona NE TREBA. Ona to prosto jeste. Može da stane u S,M,L a nekada joj je XL taman. Uvek se uvuče u onu meru koju joj mi skrojimo. Napokon svako ima svoj vid ljubavi, a niko nema prava suditi njenim razmerama i vrednovati je. Mi smo ti koji neprestano krojimo svoj model.
Post a Comment
Read more

When pigs fly

Dok u zoru posmatram svet, nekim drugim, smirenijim, zahvalnijim očima, nekako kroz prizmu duše , zazvoni u meni alarm koji me potseti šta zahvalnost znači. Na previše stvari, situacija pa čak i na ljude gledamo očima činjenica. Zaboravimo kako je bilo dok smo se borili da nešto postignemo  ili nam ne pada na pamet kako bi bilo ako više nikada ne bi mogli zagrliti, poljubiti, pomoći i utešiti. Pričamo priče kako sve u životu treba ceniti, a pomoć i podršku ostavljamo za neke druge dane jer naravno mi bolje znamo kada je to nekome najpotrebnije. Najpametniji smo i znamo kada treba kritikovati, kukati i proklinjati, a toplu reč i  zahvalnost ostavićemo za kasnije. Kao što ostavljamo porcelanske šolje u vitrini za posebne prilke, staro vino da odstoji još koju godinu za nešto vrednije njegovog otvaranja. Prelepu novu haljinu za neko bolje veče ili neku bitniju proslavu. Tako zagrljaje, lepe reči, pomoć i podršku ostavljamo za neke druge dane, bolje prilike i važnije proslave. Tako zahval
Post a Comment
Read more