Follow your bliss

I ne dozvolite da Vas zbune. Ne morate Vi ništa i niste Vi nikome ništa dužni. Ne igrajte nametnute uloge u tuđem cirkusu, slobodno presecite svaku pupčanu vrpcu. Ne brinite se Vi što se Oni tako brinu. Poštedite sebe dobronamernih i požrtvovanih. Rakiju mučenicu svako sam sebi ume da natoči za to Vam nije potrebno Veće Dobronamernih. A spasite se i od onih "nećemoći", "nećešuspeti", njih posebno treba izbeći. A napokon jedino ste sebi to dužni.

Živ se čovek na sve navikne. Jašta. I ostale rakije mučenice, tako mene moje mudrije ja zvekne po tintarici i potseti me da je svaka navika posledica naših izbora.  Nekad dobrih nekad manje. Svi imamo mogućnost izbora na šta se želimo navići a kojoj ćemo navici predići. Izbori nisu uvek laki, a ako se ja pitam nije lako ni isprobavati svoj prag trpeljivosti. Moj izbor je uvek nekeko više da se navikavam na lepše stvari, srećnije trenutke, bolje ljude. Nekako uvek izvadim taj kamenčić iz cipele koji me žulja. Kamenčiću nije mesto u mojoj cipeli, ni lošim navikama u mom životu.

Nekada je potrebno zastati, osvrnuti se i prisetiti zašto ste krenuli, gde ste se uputili i sa kim putujete. Na vaš voz možete prikačiti bezbroj vagona, stati na mnogo perona i uvek možete birati svoj kolosek. Teški vagoni se uvek mogu otkačiti, peron se može preskočiti i kolosek promeniti, zato je ponekad važno zastati, osvrnuti se, prebrojati putnike, vagone, karte i perone i nastaviti odabranim kolosekom u svoj Avalon.

Pozdrav lepe moje! 😊      Ima nešto što želim da podelim sa vama. Dok sam čekala na kasi da platim račun, ispred mene se vodio razgovor koji je bilo jako teško ne čuti, s' obzirom da su dve gospođe/ice prilično glasno diskutovale o načinu na koji su se nekada pravile četkice u odnosu na to kako se danas prave. Dakle da ne dužim o istoriji četkica i načinu vezivanja dlake koji su još nekada davno Kinezi patentirali, nego zbog čega nastaj e "problem". Kaže jedna od njih: to su ti ovi za zaštitu životinja izmislili, da se dlaka sme samo šišati postepeno (pa je samim tim i kraća) da ne bi životinje patile, tako da se ta dlaka više ne može vezivati jer je znatno kraća, već se samo vrhovi pri dnu lepe i zato četkice nisu kvalitetne i ne traju 5-6 godina kao do sada. Kaže druga gospođa/đica: Da, da nakon kratkog vremena se pohabaju i možeš ih baciti. Katastrofa, samo izmešljaju nešto. Dakle, da napravimo zaključak, važno je da je kvalitetno. Proces postizanja tog kvaliteta je

Napraviš svoju bašticu, okopavaš, zalivaš sređuješ. Pustiš u nju divne ljude, i onda je još potrebno da prihvatiš da ponekad neko zaluta u tvoj kraj. Neko ko se baš ne uklapaju u tvoju bajkovitu bašticu i sistem tvojih vrednosti. Malo zastane, ponekad isprlja a nekad samo produži. I to je uredu. Dobrota je stvar percepcije i jako je diskutabilna. Svaka predrasuda je vid osuđivanja, dakle svaka dalja rasprava je toksična supstanca u našoj bašti. Otvoriš, pozdraviš, uputiš dalje, vratiš se u svoj raj i nastaviš da ga neguješ.

Nastaje stanje entropije. Oko glave tramvaji lete a ti gubiš orijentaciju i kompas je poludeo načisto. Sve što je delovalo tako normalno odjednom  se gubi u haosu koji ti lebdi oko glave. I onda shvatiš da i u haosu postoji red. Haos je uredu.  Nikada se ništa ne raspada i ne gubi, samo se menjaju mesta i pravi bolji red 