Follow your bliss

Najteže bitke su ustvari one najjednostavnije. Just take a breath and let shit go. No stress life is joky. Kao i uvek ponovim sebi ovu jednostavnu istinu i nastavim svoje putovanje na letećem ćilimu. Tada nastupa moja ružičasta ženska glava. Planiram, zamišljam i maštam. Gradim svoj svet od meda, dane bojim smehom, a godine srećom. Hodam stazicama mislima unapred potabanim, ljubav delim sa radosnima, planove sa hrabrima. Živim u nerealnoj realnosti satkanoj od svojih ludorija, uspešno izbegavam realne realiste aj još bolje realne pesimiste. Moj računar ne prepoznaje program -Nemoguće, ali zato savršeno funkcioniše na režimu Svemoguće. Normalnima svašta pobuđujem, uglavnom mi prilepe da se previše zaluđujem. Šta znam, radosna sam, meni valjda moja ludost služi.

Do nedavno sam mislila da znam kako treba da izgleda prava ljubav. Sada znam da ona NE TREBA. Ona to prosto jeste. Može da stane u S,M,L a nekada joj je XL taman. Uvek se uvuče u onu meru koju joj mi skrojimo. Napokon svako ima svoj vid ljubavi, a niko nema prava suditi njenim razmerama i vrednovati je. Mi smo ti koji neprestano krojimo svoj model.

To sam što sam. Upravo. Pa kažem sebi - Let it be! Ma je li? Samo ćeš pustiti i otpustiti? Nećeš analizirati, filozofirati i tražiti razlog protiv? Nećeš se opirati i koprcati zbog nedostatka kontrole i ako znaš da je ceo taj proces baš za tvoje najviše dobro? Zaista nećeš? Da li da ti verujem? Zašto baš sada da odustaneš od svoje najveće opsesije? Kontrole. Kontrolisanje. Čega? Hajde nasmej me još malo. Da li znaš da je vreme da odustaneš? Da li znaš da to nije poraz? Pogledaj svoj odraz, znaćeš da i on već shvata da je vreme. Vreme odustati. Odustati od čega? Uporno ti svoje teraš. Odustati od te iluzije. Iluzija kontrolisanja. Čega? Svega! Vreme je. Baš sada. Sada je drugačije. Sada je pravo. Pravo vreme. I na kraju to sam što sam. Svakim danom sve bolja.

Sve u superlativu. Zapakuj se lutko. I onako je on tu da bude loš. Jer "ne znaš ti koliko sam ja loš, ne znaš ti mene". I druge rečenice pokupljene iz tinejdžerskih filmova. Zato ti lutko samo u superlativu. Sijaj! Nema loše strane. Ti si tu da budeš savršena. Lepa, nasmejana, i ćutiš kao ribica. Zašto da ne? Ipak ne. Lutko moja svojeglava, temperamentna, uplakana, nasmejana i po uši od čokolade umazana. Baš takva. Drugačije ne pokušavaj, sigurno nema nikakve vajde.