Skip to main content

Life is joky

Najteže bitke su ustvari one najjednostavnije. Just take a breath and let shit go. No stress life is joky. Kao i uvek ponovim sebi ovu jednostavnu istinu i nastavim svoje putovanje na letećem ćilimu. Tada nastupa moja ružičasta ženska glava. Planiram, zamišljam i maštam. Gradim svoj svet od meda, dane bojim smehom, a godine srećom. Hodam stazicama mislima unapred potabanim, ljubav delim sa radosnima, planove sa hrabrima. Živim u nerealnoj realnosti satkanoj od svojih ludorija, uspešno izbegavam realne realiste aj još bolje realne pesimiste. Moj računar ne prepoznaje program -Nemoguće, ali zato savršeno funkcioniše na režimu Svemoguće. Normalnima svašta pobuđujem, uglavnom mi prilepe da se previše zaluđujem. Šta znam, radosna sam, meni valjda moja ludost služi.

Labels:

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Nije to moj cirkus i nisu to moji majmuni

I ne dozvolite da Vas zbune. Ne morate Vi ništa i niste Vi nikome ništa dužni. Ne igrajte nametnute uloge u tuđem cirkusu, slobodno presecite svaku pupčanu vrpcu. Ne brinite se Vi što se Oni tako brinu. Poštedite sebe dobronamernih i požrtvovanih. Rakiju mučenicu svako sam sebi ume da natoči za to Vam nije potrebno Veće Dobronamernih. A spasite se i od onih "nećemoći", "nećešuspeti", njih posebno treba izbeći. A napokon jedino ste sebi to dužni. I sve je to uredu, ne brinite neki ljudi prosto zaslužuju vaše nikada neposlato pismo, i ne zato što su toliko divni već zato što ste jedino sebi dužni da razvežete tu omču od neizrečenih stvari  koja vas sve više zateže...
Post a Comment
Read more

Konfekcijski brojevi

Do nedavno sam mislila da znam kako treba da izgleda prava ljubav. Sada znam da ona NE TREBA. Ona to prosto jeste. Može da stane u S,M,L a nekada joj je XL taman. Uvek se uvuče u onu meru koju joj mi skrojimo. Napokon svako ima svoj vid ljubavi, a niko nema prava suditi njenim razmerama i vrednovati je. Mi smo ti koji neprestano krojimo svoj model.
Post a Comment
Read more

When pigs fly

Dok u zoru posmatram svet, nekim drugim, smirenijim, zahvalnijim očima, nekako kroz prizmu duše , zazvoni u meni alarm koji me potseti šta zahvalnost znači. Na previše stvari, situacija pa čak i na ljude gledamo očima činjenica. Zaboravimo kako je bilo dok smo se borili da nešto postignemo  ili nam ne pada na pamet kako bi bilo ako više nikada ne bi mogli zagrliti, poljubiti, pomoći i utešiti. Pričamo priče kako sve u životu treba ceniti, a pomoć i podršku ostavljamo za neke druge dane jer naravno mi bolje znamo kada je to nekome najpotrebnije. Najpametniji smo i znamo kada treba kritikovati, kukati i proklinjati, a toplu reč i  zahvalnost ostavićemo za kasnije. Kao što ostavljamo porcelanske šolje u vitrini za posebne prilke, staro vino da odstoji još koju godinu za nešto vrednije njegovog otvaranja. Prelepu novu haljinu za neko bolje veče ili neku bitniju proslavu. Tako zagrljaje, lepe reči, pomoć i podršku ostavljamo za neke druge dane, bolje prilike i važnije proslave. Tako zahval
Post a Comment
Read more