Manje problema imam sa veštačkim trepavicama nego fejk emocijama. Dok svi govore o silikonima i kojekakvim extenzijama, kritikuju, razapinju i linčuju ja eto nemam problem sa tim. Nekako mi u društvu više zasmeta isforsirana fejk emocija. Oduvek mi se gnušalo fejk ushićenje, oduševljenje i radost. Jednako mi se kosa na glavu dizala od fejk drame, suza i narikanja. Veštačke dodatke bolje podnosim verovatno jer nikoga ne napadaju, ne šire niske vibracije, ne kritikuju i ne osudjuju. Dok fejk emocije i osobe koji se njima služe su mi baš nekako preglasni, napadni, oni uvek moraju biti zapaženi. Vrište od ushićenja, drame, cmizdre, kikoću se i to sve tako glasno da bi svi to videli, jer valjda ni sami u to ne veruju - al to nije ni bitno. Njihov ego i inako ima zadatak da uveri samo nas. Mojoj emocijonalnoj inteligenciji takvi odmah postaju naporni, isforsirani, dosadni. I eto tako razmišljam i vidim stvarno nemam problem sa veštačkim grudima, trepavicama, noktima; ne diraju nikoga, dok ovi fejkeri baš vole da kritikuju, gnjave, na sve imaju primedbe ( pogotovo na silikone, hijalurone i ostale hemijske tvorevine). Zato dok me ne napadnu trepavice ili klipse ja ih neću izbegavati, a ove “dramatične i haos-radosne” ću rado zaobilaziti i nadalje.
P.S. Pre nego krenu mudrolije: svesno sam koristila reč veštačko i fejk, meni te dve reči izazivaju apsolutno različitu emociju. Pišem kako živim, živim kako osećam.
Comments
Post a Comment